Антунеш, Антонио Лобо, 1942- = Antunes, António Lobo, 1942-
| Personal name | Антунеш, Антонио Лобо, 1942- = Antunes, António Lobo, 1942- |
| Variant personal names | Лобо Антунеш, Антонио, 1942- (real name) |
| Country | Portugal |
| Language of person/corp. | Portuguese |
| Notes | Антонио Лобо Антунеш рођен је 1942. године у Лисабону. Студирао је медицину и специјализовао психијатрију. Мобилисан је 1970. године да би служио као војни лекар у рату у Анголи. На фронту је провео двадесет и седам месеци, од 1971. до 1973. године. Тамо упознаје Ернешта Мела Антунеша (1933%1999), једног од архитеката Револуције каранфила 1974, и аутора неких од најважнијих политичких докумената Покрета оружаних снага који је извео револуцију. Ови догађаји оставили су траг на књижевну путању аутора: ужас и бесмисао колонијалног рата, као и изневерена револуција, теме су којима се често враћа. Прве романе објавио је на измаку седамдесетих година двадесетог века, а средином осамдесетих напушта каријеру лекара и посвећује се искључиво писању. Један од његових раних романа, Иза Божјих леђа, доступан је и у преводу на српски. Добитник је великог броја награда и признања; више пута је номинован за Нобелову награду. Роман Приручник за инквизиторе (Геопоетика, 2016) у Француској је награђен Наградом за најбољи страни роман (Prix du Meilleur livre étranger), чији су претходни добитници и Канети, Астуријас, Казанцакис, Музил, Дарел, Кавабата, Грас, Сингер, Апдајк, Маркес, Шулц, Сабато, Љоса, Ружди, Рот, Памук. У Португалији Лобо Антунеш је проглашен витезом Великог крста реда Светог Јакова од мача, а у Француској је одликован Орденом команданта реда уметности и књижевности. |
| CONOR.SR-ID | 20184167 |
Антунеш, Антонио Лобо, 1942-
= Antunes, António Lobo, 1942-
Антонио Лобо Антунеш рођен је 1942. године у Лисабону. Студирао је медицину и специјализовао психијатрију. Мобилисан је 1970. године да би служио као војни лекар у рату у Анголи. На фронту је провео двадесет и седам месеци, од 1971. до 1973. године. Тамо упознаје Ернешта Мела Антунеша (1933%1999), једног од архитеката Револуције каранфила 1974, и аутора неких од најважнијих политичких докумената Покрета оружаних снага који је извео револуцију. Ови догађаји оставили су траг на књижевну путању аутора: ужас и бесмисао колонијалног рата, као и изневерена револуција, теме су којима се често враћа. Прве романе објавио је на измаку седамдесетих година двадесетог века, а средином осамдесетих напушта каријеру лекара и посвећује се искључиво писању. Један од његових раних романа, Иза Божјих леђа, доступан је и у преводу на српски. Добитник је великог броја награда и признања; више пута је номинован за Нобелову награду. Роман Приручник за инквизиторе (Геопоетика, 2016) у Француској је награђен Наградом за најбољи страни роман (Prix du Meilleur livre étranger), чији су претходни добитници и Канети, Астуријас, Казанцакис, Музил, Дарел, Кавабата, Грас, Сингер, Апдајк, Маркес, Шулц, Сабато, Љоса, Ружди, Рот, Памук. У Португалији Лобо Антунеш је проглашен витезом Великог крста реда Светог Јакова од мача, а у Француској је одликован Орденом команданта реда уметности и књижевности.
< Лобо Антунеш, Антонио, 1942- (real name)
CONOR.SR-ID=20184167